У Анкари је од 26. до 30. октобра 2026. године одржан XX Конгрес турске историје, на којем је, са око 370 научника из више од 37 земаља, учествовао Нусрет Чоло, савјетник за културно наслијеђе у Сектору за културно-историјсконасљеђе и научно-истраживачки рад Федералног министарства културе и спорта.
Током петодневног скупа представљена су актуелна истраживања из области турске историје и историографије, обухватајући османску историју, историју Ататüрка и Републике Турске, историју турских народа Средње Азије, као и свјетску историју. Обраћајући се учесницима на завршној сједници, предсједник Високе установе Ататüрк за културу, језик и историју, проф. др. Дерyа Öрс, истакао је да се значај XX Конгреса турскеисторије не огледа само у броју изложених реферата и одржаних сесија већ, прије свега, у његовом доприносу развоју научне мисли. Том приликом нагласио је: „Истинска вриједност овог конгреса огледа се, поред разноврсности тема којима се бави, и у његовој способности да отвара нова питања, да познате чињенице преиспитује у свјетлу нових извора те да различите приступе учини предметом научне расправе.“
Предсједник проф. Öрс посебно је указао на ширину обрађених тема, од најстаријих периодаисторије Анадолије до османског и републиканског периода те на могућности које умјетна интелигенција и дигиталне методе отварају за савремена историјска истраживања. Осврћући се на чињеницу да се одржавање XX Конгреса турскеисторије подударило са 103. годишњицом Републике Турске, Öрс је истакао симболички значај ове временске подударности, изразивши истовремено задовољство учешћем младих истраживача. Говорећи о методолошким начелима историјске науке, посебно је нагласио важност истраживања утемељених на историјским изворима и документима, закључивши: „Историја је вјеродостојна када говори језиком докумената, а трајна када је документима подвргнута провјери.“
Нусрет Чоло на Конгресу је одржао научну презентацију под насловом „Вакуфнама и задужбине Босанца Атик Али-паше из 915/1509. године“ на тему Атик Али-паше, истакнутог османског државника из времена султана Бајезида ИИ, поријеклом из Сарајева. Након што је путем девширме укључен у османски државни систем, Атик Али-паша, познат и под надимком Хадıм, школовао се у Ендеруну. Током каријере обављао је дужност главног аге Султанског сараја, потом је именован за беглербега Караманије, а касније је стекао и положај великог везира. Централно мјесто излагања заузела је његова вакуфнама из 915/1509. године, чији се изворни примјерак чува у библиотеци Сüлеyманиyе у Истанбулу. Ријеч је о изузетно значајном историјском документу и једином познатом извору који пружа цјеловите и детаљне податке о његовим задужбинама. Посебна пажња посвећена је вакуфским објектима које је Атик Али-паша подигао, приходима намијењеним њиховом одржавању те организацији и трајном обављању добротворних служби. Анализа документа омогућила је сагледавање обима његових вакуфских активности, начина управљања задужбинама и њихове друштвене улоге у османском друштву.
Научни значај презентације огледа се и у чињеници да је ова арапска вакуфнама први пут представљена међународној научној јавности, што је изазвало интересовање и позитивне реакције учесника Конгреса. Њено представљање указало је на значај изворног архивског материјала за нова историографска истраживања, посебно у погледу бољег познавања једног од истакнутих османских државника босанског поријекла, као и његовог вакуфског и градитељског опуса. Уједно је скренута пажња на вриједност босанскохерцеговачке историјске и културне баштине те допринос личности босанског поријекла ширим историјским и цивилизацијским токовима османског периода.