Културна добра нису само вриједни предмети. Она су материјални трагови људског стваралаштва, свједочанства о прошлим временима, људима и заједницама, о њиховим вјеровањима, знањима и начину живота. Њихова вриједност не огледа се само у старости, ријеткости или материјалу од којег су израђена, него и у значењу које имају за културу, идентитет и памћење заједнице којој припадају.

Незаконита трговина културним добрима представља озбиљну пријетњу тим вриједностима. Крађа, пљачка археолошких налазишта, незаконито изношење предмета из земље и њихова продаја на тржишту не значе само губитак појединачног предмета. Често се тиме неповратно губе и подаци о његовом поријеклу, мјесту настанка и околностима у којима је пронађен или кориштен. Предмет се одваја од свог изворног контекста, а заједница остаје без дијела властитог културног памћења.

Борба против ове појаве не може бити само задатак полиције, царинских и правосудних органа или стручних институција. Она подразумијева одговорност свих – од појединца који проналази или посједује предмет културне вриједности, преко трговаца, колекционара и купаца, до институција и држава. Препознавање поријекла предмета, поштивање прописа, одговорно поступање и одбијање трговине предметима сумњивог поријекла важни су кораци у спречавању незаконитог промета.

Иако се незаконита трговина често одвија далеко од мјеста са којег културна добра потичу, њене посљедице осјећају се локално, у заједницама које губе дио своје баштине, али и глобално, јер је културно наслијеђе дио заједничког памћења човјечанства. Зато борба против ове појаве захтијева сарадњу на свим нивоима, размјену информација, међусобно повјерење и досљедну примјену међународних и националних прописа.

Поводом Међународног дана борбе против незаконите трговине културним добрима, Завод за заштиту споменика, при Федералном министарству културе и спорта, подсјећа да заштита баштине не завршава њеним евидентирањем, истраживањем или физичким очувањем. Она подразумијева и одговорност према њеном поријеклу, значењу и праву заједнице да је упозна, разумије и пренесе будућим генерацијама.

Културна добра нису само дио прошлости. Она су дио идентитета заједница којима припадају и заједничке баштине човјечанства. Одговорност према њима не произлази само из закона, него и из свијести о њиховој вриједности и обавезе да их сачувамо за генерације које долазе.