Данас је 10. јул и ова сриједа разликује се од свих претходних сриједа, јер се приближава најтужнији дан у години, дан када тишина говори гласније од свих ријечи.
Уочи 11. јула, још једне годишњице геноцида у Сребреници, Федерално министарство културе и спорта одлучило је да овај тужни датум обиљежи прилагођавањем уобичајене Сриједе на Шеталишту културе овом тужном догађају, дајући јој боју културе сјећања и одајући почаст невиним жртвама Сребренице.
Овом приликом гостима се обратила федерална министарка културе и спорта Sanja Vlaisavljević:
„Драго ми је што смо се окупили овдје, испред храма културе, испред нашег Федералног министарства културе и спорта. Ипак, данас нисам сигурна како могу изговорити ове ријечи – срећна или задовољна, у смислу у којем их обично користимо, нисам сигурна колико ће ријечи које ћу изговорити личити на ријечи политичара и министара који обично пред собом имају написане говоре. Посебно када је ријеч о комеморацијама. Овакав говор не смије се читати. Он се мора казивати. Јутрос сам, путујући на службени пут, видјела педесетак лијепих младих људи на бициклима. Застала сам на тренутак и помислила – куда иду по овој врућини? Како је моје путовање одмицало, видјела сам да се окупљају из различитих мјеста и схватила шта је њихово крајње одредиште и куда иду… Враћајући се, помислила сам да ће сутра, након више од деценије, један од тих бициклиста бити укопан са седамнаест година. Седамнаест… Није био ни пунољетан. Они који су преживјели и који ће се окупити око његовог мезара најбоље знају како се осјећају. Увјерена сам да сви ми овдје носимо тешке и снажне емоције. Емоције су увијек присутне, не само о још једној годишњици, још једном 11. јулу… Ми који можемо морамо његовати културу сјећања. И зато смо данас овдје. Постоје неки тренуци, неке ситуације и прилике када је наш императив да не смијемо одустати. Ми, Федерално министарство културе и спорта, као једна мала породица, покушали смо учинити да овај дан буде дан сјећања на све оне бебе које су тек удахнуле живот, на све старије, њихове родитеље, браћу и сестре који су отишли, али и да будемо снага онима који су ту… Желимо да знају да нас имају, да су у нашим срцима и мислима и да ће тако увијек бити. Не само на датуме обиљежавања, него током свих дана, мјесеци и година… Наша је дужност да чувамо њихово сјећање“, нагласила је министарка у емотивном обраћању и позвала госте да минутом ћутања одају почаст онима који ће сутра коначно пронаћи мир.
У данашњем програму наступио је наставник клавира Adis Vuga, који је извео Бахов Прелудиј у Це-дуру, а Mia Soldo, ученица Основне музичке школе Илиџа, извела је пјесму „Ружа“ композиторке Dore Pejačević.
У знак сјећања на жртве геноцида у Сребреници, Stela Despotović из Удружења за афирмацију балетске умјетности и савременог плеса „Живимо балет“ представила је гостима балетску изведбу уз музику Frederika Chopina.
Програм је завршен поруком мира, љубави, али и сјећања и опомене свим присутним и будућим генерацијама, уз пјесму „Само да рата не буде“.
Фотогалерија
7 фотографија







