Ајватовица заузима видно мјесто у мозаику босанскохерцеговачке духовности, а сачувала је у себи предисламско нематеријално насљеђе кроз култ воде, наговјештај обнављања прољећа и магију плодности биља, стоке и осталог. Трансформисана у исламски ритуал, обогаћена мистичном легендом о Ајваз Деди, Ајватовица се већ стољећима одржава седмог понедјељка након Ђурђевдана. Тог дана вјерници подстакнути дубоким и искреним осјећајем захвалности у намјери да чувају успомену на Ајваз-Деду и довођење воде у Прусац посјећују врело и уче дове. Врело је названо Ајватовица по Ајваз-Деди.
Данашња Ајватовица се обиљежава у виду манифестације “Дани Ајватовице” широм Босне, а посебно у општинама Средње Босне (Горњи Вакуф, Доњи Вакуф, Бугојно, Травник), док се централна манифестација одржава у Прусцу.
Сам поход Ајватовици подразумијева одређену церемонију која се састоји од неколико сегмената вјерског обреда, формирања свечане поворке коњаника која пролази кроз стијену и завршава заједничким обредом клањања подне-намаза на отвореном.



