Простор у којем живимо није само физички оквир наших свакодневних активности. Он је резултат дуготрајног односа човјека према природи, његових потреба, знања, стваралаштва и начина живота. Његово обликовање и организација непосредно утичу на услове живота, међусобне односе људи и квалитет животног окруженја.

Урбанизам, као дисциплина планирања и усмјеравања развоја простора, има важну улогу у обликовању тих односа. Његова важност не односи се само на градове, него и на села, мања насеља, њихове дијелове, као и различите просторне цјелине и комплексе. Кроз планске одлуке одређују се могућности развоја, начин кориштења простора и однос према његовим природним, културно-хисторијским, амбијенталним и другим вриједностима.

Урбанистичко планирање није само одговор на потребе садашњег времена. Оно је и одговорност према простору који користимо, вриједностима које смо наслиједили и условима живота које остављамо будућим генерацијама.

У том контексту, заштита културно- хисторијског наслијеђа не треба се посматрати као препрека развоју нити као настојање да се простор заустави у времену. Напротив, одговорно планирање подразумијева препознавање и очување његових вриједности, уз истовремено уважавање потреба данашњег живота, креирање нових садржаја и стварање нових вриједности. Очување идентитета простора и његово прилагођавање животу у савременом времену процеси су који се међусобно не искључују, него надопуњују.

Поводом Свјетског дана урбанизма, Завод за заштиту споменика, при Федералном министарству културе и спорта, подсјећа на важност одговорног и интегралног приступа планирању простора, у којем се природне и културне вриједности препознају као важан ресурс развоја и квалитете живота.

Одговорност према простору не огледа се само у ономе што данас градимо и мијењамо, него и у вриједностима које чувамо и могућностима које остављамо генерацијама које долазе.