Дрворезбарство у Коњицу је умјетнички занат са традицијом дужом од једног вијека. У путописима са краја 19. вијека спомињу се лијепе дрвене резбарије у коњичкој регији које свједоче о таленту локалних дрворезбара и њиховом суживоту са природом која је посебно издашна шумама и квалитетним дрветом. Од тада до данас дрворезбарство биљежи развој у којем су се смјењивали различити периоди по обиму и начину бављења овим занатом. Једно је сигурно: дрворезбарење је постало саставни дио културе локалне заједнице, мјера љепоте и угодности домаћих интеријера.

Вјештим рукама талентованих дрворезбара утискују се карактеристични флорални мотиви на мале декоративне предмете за кућу, дијелове намјештаја, стварајући препознатљиви визуелни идентитет. Овако обликовани интеријери прихваћени су не само од локалне заједнице, већ и у домовима диљем земље, као и заједницама дијаспоре. Овим је традиционални занат коњичко дрворезбарство добило улогу повезнице у међуетничком и међурелигијском дијалогу.

Коњичко дрворезбарство уписано је на УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства 2017. године.