У суботу, 30. августа 2025. године одржана је свечана академија у част великана хрватског глумишта, Ivi Gregureviću. У самом програму наступило је око 50 чланова симфонијског оркестра Хрватског народног казалишта Osijek, а кроз причу о животу и дјелу Ive Gregurevića присутне је водио глумачки пар, Sandra Lončarić и Duško Modrinić.
На церемонији су додијељене три награде за велики допринос у стварању филмске и позоришне умјетности, а овогодишњи лауреати су глумци Goran Višnjić и Igor Galo те позоришни редитељ Dražen Ferenčina
Током програма ријечима о Ivi Gregureviću обратили су се предсједник Организационог одбора Фестивала Iljo Benković, посебни изасланик Владе Републике Хрватске, државни секретар Središnjeg državnog ureda за Хрвате изван Републике Хрватске, Zvonko Milas те министарка Sanja Vlaisavljević. Ову највећу културну манифестацију у Посавини званично је отворила посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Darijana Filipović.
Министарка Vlaisavljević поздравила је званице најављујући писмо у неповрат Ivi Gregureviću које преносимо у цијелости:
Драги гости,
30 година послије! Нећу вас вечерас поздравити говором о Ivi, него ћемо заједно послати једно писмо у неповрат. Коме? Ономе који нас тридесет година окупља. Посљедњих шест је препустио нама самима да провјери колико смо спремни да га слиједимо. Типично Ivino, морао је напустити нас да би нас искушао.
Драги Ivo,
Ево нас послије три деценије у твојој Посавини, а твој Iljo као и прве године има трему. Ове године можда и више јер је округла. Није било лако у тешким временима одржати овај фестивал, ову славу глуме и теби и нама и узвишеној умјетности.
Ти би рекао да „Глума није занимање, то је начин живота.“ И баш тако. Глума није била твој позив као што и овај Фестивал није тек један Iljin пројекат него живот хрватског филма који си оставио као неписани императив свима око себе. Искрено, број оних који славе твој начин живота све је већи. Младих је све више. Није ли то највећа захвалност и похвала учитељу?
Ево нас данас, спојених око једног мјеста баш као што би нам ти и говорио када си далеке ‘95. покретао овај фестивал „Умјетност мора бити мост који спаја људе!“ И види нас данас! Одасвуд овдје и не само сада него и када се спусти завјеса одлазимо спојени новим идејама до идућег Фестивала јер „Живот је прекратак да бисмо га живјели површно.“ Ево, не живимо твој филм површно, не пропуштамо прилику да осјетимо љепоту тренутка, да истински волимо, учимо и растемо – јер како би ти рекао, само када живимо искрено и дубоко, наш живот, иако кратак, добије смисао и оставља траг.
И на крају, шаљемо ти поздрав у неповрат знајући да до ситног детаља знаш шта и како смо припремили за ових округлих 30. Нећемо стати, а твој Iljo сваке године млађи духом зна да мора достићи ваш заједнички сан. Слиједићемо га!
Post scriptum:
Не замјери ако видиш да смо мало претјерали с ријечима, знамо да то не волиш, али ти си крив! Оставио си нам толико тога да урадимо да не може краће. У потпису: сви који смо вечерас овдје због тебе!
Фотогалерија
4 фотографије




