Пјевање уз пратњу шаргије/тамбуре и виолине као дубоко укоријењено у традицији села до данас је сачувано у различитим облицима:
- Двогласно пјевање уз пратњу шаргије/тамбуре или шаргије/тамбуре и виолине.
- Једногласно пјевање уз пратњу шаргије/тамбуре или шаргије/тамбуре и виолине
- Једногласно пјевање уз пратњу виолине, тзв. „пјевање уз дебелу жицу“.
Овај облик пјевања на подручју Федерације Босне и Херцеговине његују становници сеоских и мањих градских средина и то: у Босанској Посавини, централној Босни уз ријеку Босну и сјевероисточној Босни који га воле и доживљавају као дио свог укупног културног идентитета.
Народни стваралац пјева о свим животним ситуацијама, обичајима и домовини. Знање и умијеће свирања и пјевања преноси се усменим путем, у кругу породице или локалне заједнице, а неизоставни је дио свих породичних и локалних светковина.
О значају ове музичке традиције у свеукупном духовном насљеђу преносилаца говори и податак о великом броју фестивала на којима се окупљају баштиници и носиоци ове врсте пјевања. Присутан је и на бројним смотрама фолклорних друштава. Упис пјевања уз пратњу шаргије/тамбуре и виолине на Прелиминарну отворену листу нематеријалне баштине у Федерацији Босне и Херцеговине добио је подршку већег броја појединаца и удружења основаних с циљем чувања традиције.
аутор Jasmin Fazlagić



