
Билска миса је обичај у којем учествује више од хиљаду учесника свих узраста који на једном мјесту могу доживјети дио богатог и слојевитог нематеријалног културног насљеђа Херцеговине – кроз традицијске пјесме, плесове, музичке инструменте, игре, ношње, јела, старе приче и традицијске спортове.
Билска миса одржава се сваке године прве недјеље након празника св. Петра и Павла (29. јуна). Повод одржавања је мисно славље и обред благослова поља у широкобријешком селу Грабова Драга, на Великим Билима, у удолини Мисиште. Већина учесника долази са подручја шире Херцеговине.
Након обреда слиједи „Билска ужина“, заједнички ручак у природи, у кругу породице, пријатеља и гостију, уз домаћа традицијска јела, пића, посластице и старе приче. Дружење се потом наставља уз традицијске пјесме и плесове те звуке традицијских музичких инструмената. У послијеподневним часовима одржавају се надметања у традицијским спортовима.
Историја Билске мисе у колективном сјећању народа дужа је од пет вијекова и свједочи о постојаности вјере и очувању традиције. У вријеме османске владавине, када је практиковање католичке вјере на овим просторима било забрањено, Мисиште на Билима, као скровита планинска вртача, пружало је уточиште великом броју људи који су са својим свештеницима, породицама и познаницима ондје могли практиковати вјеру, славити мису и окупљати се.
Практиковање овог обичаја његовим баштиницима учвршћује осјећај припадности, континуитета и радости. Посебан утисак манифестација оставља на посјетиоце изван овог краја те на потомке овдашњих мјештана расељене широм свијета.



