Дрворезбарство у Коњицу је умјетнички занат с традицијом дужом од једног вијека. У путописима с краја 19. вијека помињу се лијепе дрвене резбарије у коњичком региону које свједоче о таленту локалних дрворезбара и њиховом суживоту с природом која је посебно издашна шумама и квалитетним дрветом. Од тада до данас дрворезбарство биљежи развој у којем су се смјењивали различити периоди по обиму и начину бављења овим занатом. Једно је сигурно: дрворезбарење је постало саставни дио културе локалне заједнице, мјера љепоте и угодности домаћих ентеријера.
Вјештим рукама талентованих дрворезбара утискују се карактеристични флорални мотиви на мале декоративне предмете за кућу, дијелове намјештаја, стварајући препознатљив визуелни идентитет. Овако обликовани ентеријери прихваћени су не само од локалне заједнице већ и у домовима широм земље, као и у заједницама дијаспоре. Овим је традиционални занат коњичко дрворезбарство добио улогу повезнице у међуетничком и међурелигијском дијалогу.
Коњичко дрворезбарство уписано је на UNESCO Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства 2017. године.


