Постоје мјеста на која човјек не долази само зато што је позван, него зато што их осјећа својима. Орашје је једно од таквих мјеста.

Мјесто је то на којем се већ више од три десетљећа окупљамо због филма, умјетности и, прије свега, због човјека који је знао да умјетност има смисла када повезује људе, оставља траг и траје дуже од нас самих.

Дани хрватског филма „Иво Грегуревић“ данас су много више од успомене на једног великог глумца. Они су постали дио културног идентитета Орашја и важан простор сусрета хрватског филма, умјетника и публике. Они су доказ да страст једног човјека може постати заједничко наслијеђе, а једно мјесто на Сави мјесто сусрета, културе и умјетности.

Нека и овогодишњи фестивал буде испуњен добрим филмовима, драгим сусретима и разговорима који ће трајати и након посљедње фестивалске пројекције. Нека сјећање на Иву Грегуревића буде потицај да чувамо оно што је стварао и да увијек направимо још један корак даље. Нека Орашје и даље буде мјесто на којем филм живи, а Иво остане међу нама на онај његов начин – без велике буке, али увијек ту.

Честитам организаторима и свим судионицима 31. Дана хрватског филма „Иво Грегуревић“ и желим вам успјешан фестивал, много добрих филмова, драгих сусрета и ону посебну атмосферу због које се у Орашје увијек изнова враћамо.