Федерална министрица културе и спорта, Сања Влаисављевић, учествовала је на Међународном научном симпозију „Фрањевци Босне Сребрене и школство од почетака до краја 20. стољећа – поводом 200 година од оснивања прве пучке школе у Толиси 2023. године“, који је 13. октобра организован у Фрањевачком самостану Толиса.

Учеснике и посјетиоце научног симпозија поздравио је домаћин скупа фра Марио Јурић, гвардијан Фрањевачког самостана Толиса, нагласивши како фратри и данас улажу пуно труда и напора како би свом пуку пружили не само знање, него их поучили и одгојили у вреднотама и вриједностима које су трајне и које остају чак и када знање исхлапи.

У цијелости преносимо говор министрице Сање Влаисављевић током симпозија:

„Школа нас учи да разумијемо стварност. Ићи у школу значи отворити ум и срце стварности, у богатству њених аспеката, њених димензија.“ Рекао је Папа Фрањо.

Част ми је бити данас овдје с вама племенитим поводом знања и образовања.

Школа није тек пуко мјесто стјецања знања. Понекад чак није ни то. Школа је мјесто које огледала претвара у прозоре.

Широм отворене прозоре из којих видимо не што нам се каже да видимо него оно што нам се даје да видимо научени да очи држимо широм отворене.

Некада давно 529. године одлуком цара Јустинијана у Античкој Грчкој биле су затворене све филозофске школе. Тада је почело мрачно раздобље повијести. Мрак и мук над знањем и подуком.

Десетљећима послије у малој Толиси на сјеверу Босне фра Илија Старчевић препознаје да су образовање и школство бит напретка пука.

Његова мудрост је била уобличење подучавања којег је повјерио цивилном учитељу, Илији Боричићу. 

Учитеља који првих стотињак уписаних ученика није водио да уђу у кућу своје мудрости, него учитеља који их је водио до прага њихова ума.

Није фра Илији било једноставно. Дозвола турских власти је била нужна. Било је нужно довести и учитеља из Славоније и преузети из Хрватске наставни програм рада. Славонац за коју годину одлази из Толисе а фра Илија преузима поучавања не затворивши цивилна врата школе.

И тако, године су се наставиле низати, а школа је бивала све познатија и значајнија.

Чињеница је да је баш ту настао први математички приручник за први и други разред или да кажемо мало изворније „први рачун“.

Но овај математичар и латиничар написао је баш ту и Дочек. Између осталих стихова записао је ријечима украсе овог краја и ову пригоду:

Шева свечаном пјесмом заноси крај;

У дубокој ноћи чује се гласима богати славуј

Како до зоре извија слатку арију,

По ливадама раздрагана стада трче, поскакују,

И веселим гласовима зборе о новим радостима.

Двије стотине година послије, данас и овдје у магичној Толиси уприличен је још један дочек.

Дочек онима који штују школство, који славе знање и нека ово буде тек само првих двије стотине! Сретно!

Међународни научни симпозиј заједнички су организовали Фрањевачка провинција Босна Сребрена, Хрватска академија знаности и умјетности – Завод за повијесне знаности у Задру, Хрватски институт за повијест, Хрватски институт за повијест – Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, Свеучилиште у Мостару, Фрањевачка теологија Сарајево и Фрањевачки самостан Толиса, а одржан је под високим покровитељством Хрватског народног сабора у БиХ и супокровитељством Средишњег државног уреда за Хрвате изван Републике Хрватске, Федералног министарства културе и спорта, Владе Жупаније Посавске те Града Орашја.