фебруар 6, 2025

У Министарству организована Годишња конференција за медије: Разговарано о бројним актуелним темама и резултатима Министарства у протеклој години

У Федералном министарству културе и спорта 3. 2. 2024. године организована је Годишња конференција за медије.

Захваљујући на великом одзиву представника медија те интересу за активности и рад Федералног министарства културе и спорта, министрица Сања Влаисављевић презентовала је и рекапитулисала рад Министарства у протеклих годину дана.

Захвалила је свом, како је навела, изнимно квалитетном, врхунски професионалном и вриједном тиму Министарства, а потом почела са позитивним причама из Министарства у протеклом периоду:

„Можда и најљепша прича је наша сурадња са Заводом за запошљавање особа с инвалидитетом и с поносом могу истаћи да смо прва државна институција која је запослила, на неодређено радно вријеме, једну сјајну дјевојку, босанскохерцеговачку олимпијку Едну Шуњић која је управо сада, као и сви ми, на свом радном мјесту“, истакла је министрица пожеливши да примјер Министарства према рањивим категоријама, слиједе и друге институције.

„Вриједан спомена је и трансфер који се односи на скупину о којој много говоримо, али не полажемо позорност на њих – Трансфер за националне мањине. Наиме, наше Министарство је прошле године покренуло Трансфер који је намијењен управо овој категорији.

Можда није атрактивна информација, али за нас итекако битна чињеница је да смо од 17 препорука Ревизије, које сам доласком на мандат затекла, реализирали пет препорука што сматрам нашим заједничким успјехом. Остале нисмо успјели разматрати јер су активности на које су се евентуалне корекције односиле, биле завршене прије мог мандата, дакле до 3. 5. 2023. године“, нагласила је министрица.

„Годинама је у Министарству постојао зборник знанствених текстова Наше старине који је, некако, посљедњих десетак година потпуно замро. Крајем претпрошле године смо га оживјели и он је добио свој стари сјај. Завод за заштиту споменика у саставу Министарства тако је успио јавности и академској заједници пласирати и оно што је знанствени рад овог Министарства и то ћемо радити још квалитетније и боље у наредном раздобљу“, поручила је министрица.

Истакнуто је и потписивање уговора о сарадњи Федералног министарства културе и спорта са Свеучилиштем у Мостару и Универзитетом у Сарајеву са циљем промовисања младих људи, археолога и архитеката, који би могли презентовати Европи и свијету свој рад.

„Дани европског наслијеђа 2024“, култура, спорт, млади…

„Једна од најатрактивнијих активности Министарства била је обиљежавање Дана еуропског наслијеђа које смо од 2023. године потпуно иновирали. Организирали смо 32 догађаја на нашој Шетници и у Министарству, с циљем промовирања културе и наслијеђа народа у БиХ што, сложит ћете се, није мала ствар. Такођер, послали смо босанскохерцеговачку екипу на Венецијанко бијенале с радом кипара Стјепана Скоке“ истакла је министрица у наставку.

Министрица је нагласила како Босна и Херцеговина још никада није имала представника на Бијеналу архитектуре у Венецији те, са жељом да се и то промијени, Министарство је  одлучило ове године један од трансфера посветити одласку младих умјетника, архитеката, на Венецијанско бијенале архитектуре. „Дакако, процедуре не овисе само о нама него и онима који одобравају наше пројекте у Венецији, али оно што засигурно јест наша тенденција је отварање врата Венецијанском бијеналу архитектуре“, поручила је Влаисављевић.

Министрица је истакла да је у врху љествице онога о чему бисмо могли разговарати и упис севдалинке на УНЕСЦО листу нематеријалног богатства: „Овом пригодом желим захвалити госпођи Мирели Милићевић Шечић која је комплетан портфељ написала, уредила, коригирала, а све сукладно захтјевима Унесцовог Повјеренства“.

Када је ријеч о спорту, министрица је истакла сљедеће: „Још једна новост је и реализација Уредбе о награђивању неолимпијских шпортова и заиста ми је жао што се то и раније није реализирано. С тим у вези, а да бисмо дали вјетар у леђа младим спорташима, покренули смо Фондацију за шпорт која је управо њима намијењена и која треба стипендирати младе спорташе како бисмо дјелом, а не само ријечју доказали да имају довољно разлога да се натјечу под заставом Босне и Херцеговине, а не да своје успјехе нижу испод неких других застава“, поручила је министрица.

Министрица Влаисављевић такође је похвалила изузетне напоре Сектора за спорт на челу са помоћником министрице Аднаном Џиндом, који је припремио Нацрт закона о уздржавању и награђивању заслужних спортиста, а који је заједно са Правним одсјеком прошао све потребне фазе. „Материјал се налази на комплетним материјалима Владе ФБиХ и желим вјеровати да ћемо имати слух да тај материјал дође на дневни ред већ прве наредне сједнице, поручила је.

Министрица је истакла да је завршен и први документ за младе, Стратегија за младе, који је такође прошао све потребне процедуре и налази се у Комплетним материјалима на Влади, те исказала наду да ће сљедећа сједница бити посвећена и овој теми. Говорећи о младима, истакла је да је завршена Уредба о оснивања Савјета за младе ФБиХ који ће укључити младе људе да прате програме политика ФБиХ који се односе на аспекте живота младих људи, те додала да је за 2025. годину удуплан прорачун за Трансфер за младе и захвалила помоћнику Адису Салкићу.

Министрица је похвалила и вриједан рад Завода за заштиту споменика који је у 2024. години издао 506 стручних мишљења за конзерваторско-рестаураторске радове, која нису тек пука административна мишљења него и мали научни радови.

Истакла је и четверојезичну wеб страницу Министарства, чиме се, како је истакла, мало која институција може похвалити, а која биљежи све већи број прегледа. Говорећи о посјећености странице, нагласила је да је управо Програм Млади и наслијеђе у склопу којег је било организовано онлине гласање за радове младих, имало 20.000 посјета „што је један мали град, а за најбоље радове гласало је 2.528 особа“, истакла је министрица.

Влаисављевић је презентовала податак да Буџет Министарства за 2025. годину износи 79.799.000 КМ од чега је дио планиран за капитална средства, а остала средства су предвиђена за трансфере Министарства.

Надзор над радом четири Фондације

Говорећи о једном од задатка Министарства, надзору над законитошћу рада четири фондације, министрица Влаисављевић је истакла сљедеће:

„С обзиром да се у јавности, на један непринципијелан и непрофесионалан начин спомињу неке активности Министарства под велом суспектности, хтјела бих да добијете информацију која је темељена на аргументима и чињеницама, а не шпекулацијама. Кренимо с Фондацијом за накладништво гдје су два одлазећа, старија господина, предсједник и члан Управног одбора Фондације одлучила ући, на себи својствен начин, у обрачун с Министарством ширећи неистине и потпуно погрешне информације. Желим рећи да је Министарство, још од 31. 1. 2024. године покренуло сет активности са свим фондацијама како бисмо коначно ставили рад фондација у габарите законског регулирања њихових послова и обвеза. Неке фондације су то разумјеле и прихватиле, друге су се оглушиле. Мојим доласком, затекла сам све четири фондације у потпуном расулу  и нереду. Седам година нитко, у једном фундаменталном смислу, није надгледао рад фондација, посебице када говоримо о њиховом законском раду. Натјечаји, које расписују фондације, морају бити усуглашени са Смјерницама и стандардима додјеле прорачунских средстава путем трансфера и субвенција Владе ФБиХ. Та правила, односно напуци и смјернице се раније нису поштивале, али то никако није значило да сам ја пристала наставити радити супротно смјерницама и законским одредбама. Како у Закону о удругама и фондацијама у чланцима од 47. до 50. стоји надлежно министарство, у овом случају Федерално министарство културе и шпорта, мора вршити надзор над законитошћу рада фондација, што имплицира све аспекте законитости. Стога смо сви ми, Сектор и надлежна Повјеренства кренули активно радити надзор. Прве препоруке смо дали 31. 1. 2024. године. Девет пута смо писали ургенције да се те препоруке реализирају, што имплицира усуглашавање свих њихових аката с оним што прописују и закони и смјернице. Јесу ли реализиране? Нису! Слали смо и друге дописе из надлежности Министарства као и извјешће о проведеном надзору но нити очитовање нити друге повратне информације нисмо добили.

31. 1. 2024. године био је рок да Правилник о додјели средстава  Фондације за издаваштво и Фондације за библиотечку дјелатност, буде усуглашен са Смјерницама које је прописало Федерално министарство финанција. У јавности, с ексклузивним потписом два суспектна господина, Вукадиновић и Неимарлија, стоје реченице да Управни одбор трпи притиске јер се „не желе подчинити инструкцијама министрице“. Нужно је рећи да „подчињавање“ значи рад сукладно законским и подзаконским актима. Дакле, овакве реченице, које се појаве у јавности и које медији радо преносе, а треба да одражавају неку врсту самовоље министрице Влаисављевић, су кршење онога што морају поштивати, а то су инструкције надлежног министарства. Посљедња информација која се појавила, па чак и у писању премијеру Никшићу, је да је министрица Влаисављевић тражила „да се тијеком процедуре и расписивања натјечаја незаконито промијене правила у Правилнику“ што апсолутно не одговара истини, имајући у виду  да смо дописе слали много пута тражећи да се Правилник усугласи с оним што су закон и норма, а почев од сијечња 2024. године. Нажалост, Управни одбор се оглушио на препоруке. Пријепорна точка у овом Правилнику се односи на избор Повјеренства за додјелу средстава за ауторска дјела, за што могу рећи, када их човјек погледа, да то изгледа као једна мала дружба која се бира по предаји, а не путем јавног натјечаја. Па ћете тако од 2010. до 2022. године видјети неколико људи који су, на крајње нетранспарентан начин, додјељивали средства крајњим корисницима, што, дакако, не одговара ономе што би се требало радити“ поручила је министрица.

„С друге стране, почетком 2024. године Заједница издавача је тражила састанак у мом  уреду, који смо и одржали. Њихов примарни захтјев је био да се коначно уреди рад Фондације за накладничку дјелатност. Слиједом њихових захтјева, а они су струка, ми смо и покренули све ово о чему сам говорила. Но, нажалост, одлазећи Управни одбор, којем је истакао мандат, то није уважио мислећи да ће и даље радити на један нетранспарентан и суспектан начин“ истакла је Влаисављевић.

„Такођер, овим поводом је битно напоменути да је ту много недосљедности, а могуће је и коруптивних радњи према крајњим корисницима и онима који добивају средства за тискање ауторских дјела, али и за опремање оног што се односи на књиге које су у тој години објављиване, што ће бити тема неких других истражних радњи, а што сада није тема, но то морате знати. Коначно, у медијима све текстове који се односе на Министарство, а наводно у име струке, потписују свега два човјека, Неимарлија и Вукадиновић. Желим додати да је у поновљеном поступку 2023. године Вукадиновићу Опћински суд Тузла донио осуђујућу првоступањску пресуду за кривично дјело злоупорабе положаја и овлаштења те му је изречена и сигурносна мјера забране вршења позива, дјелатности или дужности на свим високошколским установама у БиХ у трајању од 5 година, а Суд му је изрекао и увјетну казну којом се оптуженом утврђује казна затвора у трајању од шест мјесеци, а која се неће извршити уколико у периоду од двије године од правоснажности пресуде не почини ново кривично дјело. Такођер, у сијечњу 2021. године Тужитељству БиХ поднесене су пријаве за сексуално узнемиравање с потписима, али имена сада не бих наводила“ поручила је министрица.

„Да закључим, као надлежна министрица никада нећу одобрити нити потписати нешто што не одговара слову закона и правилима која нас обвезују“, истакла је Влаисављевић.

Говорећи о Фондацији за кинематографију, министрица је поменула бројне текстове у медијима које константно пласирају поједине особе и исти медији, те истакла сљедеће: „Управни одбор Фондације за кинематографију који је формиран 2024. године није направио незаконите радње, него их је затекао. Дакле, то је јако важна полазна претпоставка. Сјетит ћемо се да је Влада ФБиХ поништила натјечај о додјели средстава за 2023. годину. Зашто? Да не бих ја говорила о подацима дозволите да прочитам само неколико цртица Прорачунске инспекције:

Рјешењем за буџетску инспекцију, од 20. 7. 2024. године, Фондацији за кинематографију наложено је да се правилником или другим интерним актом дефинира начин утврђивања висине средстава у зависности од оствареног броја бодова, да се избришу одредбе којима је предвиђено да корисници нису обвезни извршити поврат додијељених средстава, пропишу посљедице поврата додијељених средстава ако корисник средстава не предочи наведени обрачун и изјаву да је пројект завршен, те наложили измјену правилника у дијелу који се односи на утврђивање везе између оствареног броја бодова и припадајућег износа новчаних средстава апликантима и измјену правилника у дијелу који се односи на правдање намјенског утрошка додијељених средстава те поврат новца“, навела је министрица.

„Дакле, када говоримо о штети која је нанесена Фондацији, говоримо о Управном одбору који је до коловоза 2023. године радио као „друштво једне особе“. На челу Управног одбора био је Антонио Беус који је радио темељем своје слободне воље. Стога је Влада ФБиХ донијела одлуку о поништењу натјечаја за 2023. годину. Прорачунска инспекција просудила је да је цјелокупан текст спорног натјечаја који је Влада ФБиХ 26. 8. 2023. године поништила био у супротности с Правилником, да је Правилник о додјели средстава мијењан тијеком натјечаја и да као такав није објављен у Службеном листу те да су средства додијељена у супротности с тада важећим Правилником. Такођер, није тражена нити прибављена обвезна сугласност Федералног министарства културе и шпорта за натјечај који се односи на промовирање бх. филма. Стога, да закључимо, сви медијски натписи поводом овога не одговарају истини. Говорећи о огромној материјалној штети, министрица је навела и спорну дигитализацију коју је Беус провео почетком 2023. године и прекршио Закон о извршавању прорачуна те нанио огромну материјалну штету. Занимљиво је навести да је тендерску процедуру Беус провео с дјелатницима Федералног министарства културе и шпорта, од којих је једна дјелатница у том тренутку вршила и надзор над законитошћу рада Фондације. Говорећи о приговорима на рачун новог Управног одбора да нису успјешни дјелатници аудио-визуалног свијета, они и не треба то да буду јер они не оцјењују, и они нису стручни жири. Уосталом, када се вратите годинама унатраг, укључујући и претходно смијењени Управни одбор, видјет ћете да, осим једне особе, тамо заправо и нема филмаша нити особа које су на било који начин, а посебно бивши предсједник Управног одбора, повезани изравно са аудио-визуалном дјелатношћу“, закључила је причу о Фондацијама министрица Влаисављевић. 

Седам институција културе

Министрица се дотакла и седам институција културе са неријешеним статусом: „Нажалост, када говоримо о њиховом, још увијек неријешеном статусу, желим вјеровати да ће све три разине власти доћи до неког компромисног рјешења како би се проблем дјелатника ових институција, мање, више менаџмента јер је он промјењива категорија, на неки начин успјети ријешити. Морају постојати модалитети како да се ове институције стабилизирају, но и да почну и саме полагати рачуне очима јавности. То је свакако њихова обвеза иако ми тому до сада нисмо свједочили. Желим вјеровати да ћемо у овој години, и неовисно о захтјеву високог представника Сцхмидта да се ово питање ријеши, ми, по савјести, дужности и одговорности ријешити овај проблем, закључила је министрица на крају конференције за медије.