У организацији Федералног министарства културе и спорта и Завода за заштиту споменика, 11. децембра 2025. године одржана је још једна панел дискусија у Министарству, под називом „Улога културно-историјског наслијеђа у изградњи идентитета и помирења ас фокусом на археологију“.
Модераторица панела била је запосленица Завода за заштиту споменика Мартина Маринчић, а гости панелисти били су: доц. др. сц. Тино Томас, млађи асистент на студију Археологије на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару, проф. др. Амра Шачић Бећа, ванредна професорица на Одсјеку за повијест Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву и др. Александар Јашаревић, музејски савјетник и археолог у Регионалном Музеју Добој.
На самом почетку, присутнима се обратила министрица Сања Влаисављевић:
-Ово је већ други панел у организацији Министарства и Завода за заштиту споменика који је заиста кренуо са јаким темама, темама о којима се ни многи етаблирани интелектуалци и академска заједница не усуђују говорити и хвала вам што сте дио ове приче. А када је ријеч о археологији у служби идентитета и помирења… Некада је само помирење једна велика археологија, једва велика ископина, како рана, тако и прелијепих прича које могу услиједити након тога. Желим вјеровати да ће данашњи разговори породити једно лијепо помирење идеја кроз археологију. Нека ова храбра тема буде водиља свима нама, поручила је министрица.
У име Завода за заштиту споменика присутне је поздравио директор Завода за заштиту споменика, Роберт Стергар, истакнувши да је циљ дискусије усмјерити и оснажити улогу културно-историјског наслијеђа у изградњи идентитета и помирења са фокусом на археологију:
– Археологија, с обзиром на то да може „материјализирати“ елементе селективне комбинације сјећања и заборава и наратива који слиједи, представља моћан алат: она даје физичку, видљиву и „знанствено потврђену“ прошлост која се може користити као доказ колективне посебности, континуитета или територијалне легитимности. Одговорна археологија мора бити свјесна своје политичке улоге и треба постати средство дијалога, разумијевања и инклузије.
За разлику од апстрактних повијесних текстова, археолошки налази су видљиви и опипљиви те интердисциплинарност, критичко образовање, а посебно етика струке, требају јасно нагласити озбиљне посљедице које носи манипулација археолошким подацима, поручио је Стергар.
Панел дискусија била је подијељена на два тематска блока. У првом блоку „Археологија, идентитет и политичка инструментализација“ фокус је био на томе како археологија обликује идентитет, како се може злоупотријебити у политичке сврхе те како струка може развити етичке, методолошки чврсте и критичке приступе који спрјечавају манипулацију прошлошћу.
У другом тематском блоку „Археологија, мултикултуралност и етика баштине“ фокус је био на томе како археологија и историја могу промицати мултикултуралност у БиХ, како институције културе могу постати стабилне и инклузивне те како се етички, транспарентно и одговорно може управљати наслијеђем, укључујући реституцију, интерпретацију и јавну комуникацију.
Панел дискусији присуствовали су бројни гости: представници кантоналних завода за заштиту културно-историјског наслијеђа, професори, археолози и студенти.






