Поводом шест мјесци од именовања нове Владе ФБиХ те министрице Сање Влаисављевић на чело Федералног министарства културе и спорта, данас је организована пресс конференција на којој је презентован рад Министарства у протеклом периоду.

„Данас је шест мјесеци од мог првог уласка у Уред и сусрета с овим људима, мојим тимом, с којим сам, чини се, урадила много битних корака и лијепих прича. Мене су, на самом почетку, првенствено занимале препоруке ревизије које сам, са својим тимом, настојала размотрити те направити акциони план за њихово отклањање. Ријешили смо, великим корацима, кренути ка отварању јавности, како би све оно што радимо било видљиво и доступно свима и то је наш одабрани начин рада. Зато смо данас ту. Ријеч ћу дати мојим колегама, који ће представити све сјајне кораке које смо начинили у протеклих шест мјесеци. Додајем да је тим с којим радим, тим врхунских професионалаца који обећавају много великог посла и добрих порука“, поручила је министрица Влаисављевић.

Помоћник министрице у Сектору за спорт Аднан Џиндо говорио је о реализацији Трансфера за спорт у 2023. години: „Ове године Министарство је подржало укупно 161 пројекат од којих 111 спортских објеката за изградњу, реконструкцију и опремање, 26 спортских савеза те 24 савеза и клуба особа с инвалидитетом. Поносни смо и на Уредбу о награђивању врхунских спортских резултата у оквиру које је додијељено 723.000 КМ, од укупно 780.000 КМ предвиђених у овој години.  С поносом истичем да је, на недавно организираној свечаној церемонији, награђен 141 спортиста, девет екипних првака, те 11 тренера и селектора за остварене врхунске спортске резултате у периоду од 1. јануара до конца седмог мјесеца. До краја ове године бит ће утрошено преко 1.000.000 КМ директних награда  за остварене врхунске спортске резултате у овој години. Морам истаћи и подршку Министарства кровним комитетима, Олимпијском и Параолимпијском коминтету за чији рад је намијењено по 50.000 КМ марака. Параолимпијски комитет није имао ријешено питање смјештаја,  али захваљујући доброј сарадњи министрице Сање Влаисављевић и кантоналног министра културе и спорта Кенана Магоде, успјели смо обезбиједити средства те трајно ријешити ово питање Параолимпијског комитета. Вјерујем да ћемо до конца ове године обезбиједити услове да све оне златне медаље на које смо изнимно поносни, буду на једном мјесту.

Ове године смо промијенили и систем додјеле интервентних средстава. Наиме, Министарство помаже одлазак спортиста на такмичења када остваре спортски резултат, а из оправданих разлога нису успјели обезбиједити новчана средства.

Што се капиталних трансфера тиче, успјели смо ријешити правдање средстава за Олимпијски базен у Мостару те смо уплатити 1.600.000 КМ за прву траншу. Осам милиона је у овој години предвиђено за Олимпијских базен у Мостару, а уколико имплементатор и извођач радова буде пратио динамику радова, сва предвиђена средстава ћемо пребацити у овој години. И за крај, вриједи споменути да смо у септембру, заједно с бројним босанскохерцеговачким спорташима, обиљежили Европску седмицу спорта на један потпуно нови начин.“

Мирела Милићевић Шећић, стручна савјетница у Сектору за културно-историјско наслијеђе и културу говорила је о раду Сектора у протеклом периоду: „У Буџету Федерације БиХ имали смо утврђене трансфере у износу од близу 15.000.000 КМ те је у у процесу расподјеле средстава додјељиваних углавном путем јавних позива, била од изнимне важности одговорност и професионалност дјелатника. Вођено је рачуна да се испоштују сви опћи и посебни критерији те поступи у складу с Одлукама Владе ФБиХ. Новина је да смо, први пут, покренули Трансфер за подршку мобилности умјетника. Прилика је то појединцима, умјетницима да остваре властиту промоцију, презентирају свој рад и умјетничко стваралаштво, али и нашу земљу. Дали смо прилику умјетницима који имају пребивалиште у ФБиХ да реализирају умјетничке програме у Федерацији, али и цијелој БиХ те изван ње. Вјерујем да ће то бити значајан подстрек за развој умјетничког стваралаштва, за које, кроз праксу смо увидјели, постоје реалне потребе. Вјерујем да ћемо наставити на овај начин радити и даље. Од дјелатника Министарства и Сектора за културу заинтересирани корисници могу добити све потребне податке о овом, али и свим другим активностима.“

Адис Салкић, помоћник министрице у Сектору за младе говорио је о значајним новитетима у протеклом периоду: „У протеклих пола године, реализирали смо Трансфер за младе у склопу којег је подржано близу седамдесет пројеката организација и удружења која се баве питањима младих. Обезбиједили смо Вијећу младих ФБиХ, кровној организацији за питања младих на нивоу Федерације БиХ, континуитет подршке. Оно што је новина и концепт који је промовирала министрица Влаисављевић доласком на чело ове институје је транспарентност и отвореност, а тај принцип настојимо пратити и ми у Сектору за младе. На све позиве омладинских организација активно смо партиципирали те смо били активни партнери и судионици свих догађаја. Оно што ме посебно радује и што је најважније споменути данас је Стратегија за младе која је коначно покренута. Није ријеч само о још једном документу спремљеном у ладицу и који само добро звучи. На овом документу радит ће двадесетак федералних институција, а сублимират ће све политике, ективности и мјере које федералне институције проводе, а тичу се младих, с циљем побољшања положаја младих у ФБиХ те стварања бољег, квалитетнијег и креативнијег окружења. Влада ФБиХ кроз федералне институције проводи око 140 активности и мјера које се тичу директно или индиректно питања младих. Ако би те мјере биле усмјерене ка стратешком циљу, а вјерујем да ће их бити још, очекујем позитивне помаке у стварању много бољег амбијента за младе у ФБиХ. Процес подразумијева потпуну отвореност јер ће, поред институција, у њему активно судјеловати и млади који су најпозванији да говоре о својим проблемима и начину рјешавања којим се требају бавити институције“, нагласио је Салкић.

Начелница Одјељења за научно-истраживанчки рад у Заводу за заштиту спомненика, Азра Лојо Хајро говорила је о акивностима Завода: „У протеклом периоду иновирали смо низ правилника и других аката који су постојали и раније у Министарству, али смо их сада прилагодили корисницима. Издали смо 75 сагласности за извоз умјетнина у протеклих шест мјесеци, те олакшали процес извоза умјетнина савременим умјетницима, посебно када је ријеч о збирном извозу. Дефинисали смо увјете за извоз културног добра.

Битно је споменути и провођење процедуре приједлога пројекта за учествовање БиХ на Венецијанском бијеналу савремене умјетности наредне године, које је Министарство реализирало, те вјерујемо да ће избор екстерне комисије, пројекат „Мјера мора“ Свеучилишне галерије у Мостару умјетника Стјепана Скоке и комесара и кустоса Марина Ивановића бити успјешан. Значајно је споменути и манифестацију Дани европског наслијеђа коју реализирамо на иновативан начин ове године, а тако је и са програмом „Млади и наслијеђе“ с обзиром да ће млади ове године, по први пут, сами бирати најбоље радове. Сегмнент Млади и наслијеђе је јако битан јер на овај начин едуцирамо младе и стварамо нову генерацију професионалаца у области заштите културног наслијеђа“, нагласила је Лојо Хајро.

О раду Завода за заштиту споменика говорио је и стручни савјетник за градитељско и археолошко наслијеђе Роберт Стергар: „У протеклих шест мјесеци Завод за заштиту споменика је имао низ активности из својих надлежности. Завод је издао 93 стручна мишљења у протеклих шест мјесеци. Пратимо и извођење конзерваторско-рестаураторских радова на објектима за које су издата одобрења за грађење, у својству конзерваторског надзора. Редовно пружамо стручну помоћ при изради пројектних задатака за специфичне послове или за израду пројектне документације специфичних објеката. Завод прати радове на траси Коридора Вц, организујући археолошку инспекцију и по потреби заштитна археолошка истраживања. Такођер, путем представника, Завод судјелује у раду Међудржавног координационог одбора за имплементацију План управљања за некрополе са стећцима, уписане на УНЕСЦО Листу свјетске баштине те организује бројне друге активности из свojих надлежности. Ове године планирамо објавити нови број годишњака „Наше старине“, желећи наставити с овом издавачком дјелатношћу.“, закључио је Стергар.