У организацији Федералног министарства културе и спорта, у понедјељак, 27. октобра 2025. године у свечаној атмосфери Дома оружаних снага БиХ одржана је „Вече хрватске пјесме у БиХ“, концерт који је у дворани испуњеној емоцијама окупио бројне извођаче, госте и љубитеље глазбене баштине.
Вече је започела свечаним шпалирима чапљинских мажореткиња, које су уз осмијех и грациозност дочекале госте, стварајући угођај достојан културног празника. Водитељски пар, Сања Пехар и Павле Павићевић, повели су публику на музичко путовање кроз крајолике, емоције и идентитет, од славонских равница до далматинских обала, од херцеговачког крша до босанских ријека.
У публици су били присутни амбасадор Републике Хрватске у БиХ, Њ. Е. Иван Саболић, пречасни др. Иван Рако у име врхбосанског надбискупа монс. др. Томе Вукшића те бројни представници свих нивоа власти и културних институција. Уводним говором обратила се федерална министрица културе и спорта Сања Влаисављевић, нагласивши важност очувања културног идентитета кроз музику.
Програм је био истинска ода хрватској пјесми. Славонија је зазвучала кроз „Не дирајте ми равницу“ и „У сан ми дођу тамбуре“, док су далматинске емоције дошле до изражаја у баладама „Писмо ћали“, „Да те могу писмом звати“ и „Калеларга“. Херцеговина је проговорила кроз пјесме „Моја Херцеговина“ и „На камену рођен“, а Средишња Босна кроз снажне поруке „Босно земљо, хрватска грудо“ и „Вјеруј у љубав“.
Извођачи, Хрватска глазба Мостар, Клапа Грга, Лашванске диве, ВИС Фортиссимо, Витешки акорди, Стјепан Лацх, Ана Марија Крезић, Магдалена Богић, Ивана, Марта и Софија Шаравања, Томислав Перић и Јосипа Бошњак, својим су гласовима и интерпретацијама пренијели дубоке емоције које музика носи.
Публика је са великим пљеском испратила све извођаче, а посебно је поздрављена Клапа Грга која је наставила дружење уз музику и након службеног дијела програма.
„Вече хрватске пјесме у БиХ“ потврдила је своју вриједност као културни догађај који његује глазбену традицију, подстиче заједништво и оставља снажан утисак на све генерације. У времену које тражи више дијалога и разумијевања, овакви сусрети подсјећају на важност умјетности у повезивању људи и очувању културне разноликости.
