Заувијек је заспао писац, пјесник, сценариста, Сарајлија са адресом становања широм Босне и Херцеговине.

Можда ту и лежи сва снага његове ријечи.

А та снага је уобличена бројним и сасвим различитим признањима.

Његов живот била ријеч. Написана на овај или онај начин, а о својој највећој љубави – писаној ријечи једном пригодом је рекао:

„А једна је ствар, сине мој, због тога врло ‘зафркана’: да нас је неко, у оно доба, хиљаду пута запитао: ‘Хоћете ли баш тим, књижевним, послом да се бавите?’ – ми бисмо му сто хиљада пута рекли: ‘Да, ми хоћемо да пишемо!’ А да смо – дај ил не дај, Боже – знали како се прескупо, властитом кожом, у властитоме животу, скупо и прескупо, свако слово плаћа, да ниједна реченица, а камоли књига, не може бити састављена ни скројена док се крвавим животом не плати, да ли бисмо на то питање друкчије одговорили? Ти, знам те, Дарио, не би! Него би реко. ‘Нека кошта шта кошта!“

Породици Сидран упућујемо изразе искреног саучешћа.

Федерално министарство културе и спорта