Какањ, град у средњој Босни, често се поистовјећује с индустријом, али такођер у Какњу се крије богато културно наслијеђе које свједочи о стољећима прожимања различитих цивилизација. Хисторијски налази говоре о раној насељености тог подручја, а кључан развој доноси средњовјековна Босна, остављајући средњовјековне утврде и некрополе стећака, попут оних у Краљевој Сутјесци или Згошћи.

Теренски рад обухватио је посјет насељима: Згошћа, Пландиште, Варда, Подварда и уже језгро града Какња. На археолошком локалитету Црквине у Згошћи, које је дјелимично истражено, гдје је већ проведена топлификација, установили смо постојање око 11 стећака. Наведени локалитет није адекватно обиљежен, нити одржаван. Стећци се налазе у дворишту вјеројатно приватног посједа, обрасли су травом и маховином, а поједини су утонули у тло. Претпоставља се да је на овом локалитету постојала средњовјековна некропола, средњовјековна црква, римска зграда и надгробни споменици. Није било могуће утврдити контекст археолошког локалитета, јер је на самом локалитету изграђено више стамбених објеката.

На предметној локацији Пландиште, према евиденцији Завода постоји археолошки локалитет с прахисторијским насељем. Међутим, одласком на терен, није било могуће убицирати прахисторијско насеље, јер се на цијелој предметној локацији налазило више новоизграђених стамбених објеката.

На предметним локацијама Варда и Подварда, прегледом терена и евиденције, није установљено нити једно археолошко налазиште на траси предвиђеној за реконструкцију и проширење сустава топловода у Какњу. У ужем језгру Какња, прегледом Старог градског гробља, установљено је постојање старих камених нишана, који су у релативно очуваном стању. Увидом у идејни пројект планирана траса пута за топлификацију је покрај поменутог гробља, али обзиром да је гробље ограђено, радови не могу утицати негативно на културно добро.