Шетница културе испред Федералног министарства културе и спорта постала је у сриједу, 25. јуна 2025. године позорница истинске светковине духа – културног програма посвећеног књижевности Босне и Херцеговине и свевременој љепоти ријечи. Окупљени у срцу Града, посјетиоци су се, барем на тренутак, одмакли од свакодневице и уронили у свијет приповијести, стихова и музике који брише границе између епоха и простора.

Публика је кроз програм У ритму књижевности имала прилику осјетити снагу босанскохерцеговачке књижевне разноликости: од лирских пасажа до прозних слика, од суздржаних емоција до распјеваних рефрена. Овај културни мозаик није био тек присјећање на историју књижевности, он је био дар стваралаштву које расте, мијења се и никад не престаје говорити.

Пјесникиња Амела Мустафић, ауторица неколико превођених збирки поезије, отворила је срца публике интерпретацијом својих пјесама „Пут“ и „Сеоска“. Њени стихови одзвањали су Шетницом попут шапата завичаја и зреле мудрости времена.

Новинар, публицист и књижевник, добитник бројних признања, Руждија Аџовић, повео је госте на путовање кроз своје приче, дијелећи одломке из романа „Огрлица из Шанлиурфе“, приповијетке  „Прохујало Бихором“ те књиге „Сидран – живјети, свједочити епоху“. Свака ријеч била је мост ка прошлости, огледало епохе и свједочанство о људској борби за љепотом умјетности.

У музичком дијелу програма, публика је имала прилику уживати у поезији познатих пјесника Алексе Шантића, Јована Јовановића Змаја и Мака Диздара, пјесмама „Што те нема“, „Пјесмо моја“ и „Модра ријека“у маестралној музичкој интерпретацији Владе Поданyја. Ове су изведбе донијеле на Шетницу истинске химне осјећаја које су додатно учврстиле нераскидиву везу између поезије и музике, гласа и душе.

Овај дан неће остати записан само у календару догађања, већ и у сјећањима свих оних који су свједочили како се ријеч претвара у славље, пјесма у загрљај, а књижевност у огледало колективне душе Босне и Херцеговине.