Неретва је била окосница свих дешавања у Мостару, па су и обредна дешавања у животу Мостараца, попут преласка из дјечаштва у младалаштво, били везани за ријеку. Савладати њене брзаце пливајући, а потом скочити са висине од скоро 30 метара са моста, који је никнуо на мјесту гдје су се обале Неретве највише приближиле, било је испитом зрелости, јунаштва и елементом припадања том поднебљу, суживотом са природом. Од памтивијека, савладати ријеку значило је однијети највећу побједу у борби са природом.

Најстарији трагови о скоковима у воду у Мостару датирају још из 6. вијека, а први запис о скоковима са дрвеног моста са ланцима који се налазио на мјесту касније саграђеног каменог моста чија је градња завршена 1566. године, налази се у путопису Евлије Ћелебије, османског путописца из 17. вијека.

Данас је ово такмичење респектабилна међународна вишедневна манифестација са централним догађајем и низом пратећих садржаја традиционалног карактера.

Временом су се обликовале двије дисциплине: скокови на ноге и много атрактивнији скокови на главу, што је стил познатији као „мостарска ласта”.