Изложба цртежа Јосип Поспишил – архитект Босне, у организацији Федералног министарства културе и спорта и Завода за заштиту споменика, отворена је данас на шетници у улици Обала Мака Диздара.
Изложбу је отворила министрица Сања Влаисављевић која је пригодним ријечима поздравила све окупљене: “Изнимно ми је драго поздравити вас у име Федералног министарства културе и спорта које овом изложбом отвара сет активности којим ће представљати богату архиву која треба бити досtупна јавности и креирана за јавност. Ово је сасвим нови приступ којим се Министарство као институција културе отвара јавности кроз бројне активности, које су вриједне пажње”.
Цртежи архитекте Поспишила које је Завод за заштиту споменика добио на поклон од његове кћерке први пут су представљени у оквиру „Дана европског наслијеђа 2022. године”, а с обзиром на велико пријатељско дјеловање архитекте Поспишила у нашој средини Министарство и Завод одлучили су уприличити самосталну изложбу његових цртежа за ширу публику. Ауторице изложбе Амра Хаџихасановић, Орнела Резиновић, Азра Лојо Хајро из Завода за заштиту споменика успјеле су овај, изнимно вриједан стваралачки опус Јосипа Поспишила учинити доступним јавности. 
О Јосипу Поспишилу, иначе рођеном Чеху, који је већ имао завидну каријеру успјешног архитекте у центрима широм Европе када је женидбом и пресељењем у Босну наставио свој професионални развој у једном другачијем озрачју, данас је говорила и истакнута босанскохерцеговачка архитектица, Нина Угљен Адемовић: „Шеталиште на којем се данас налазимо наслијеђено је из периода у којем је управо архитектa Јосип Поспишил дјеловао у Сарајеву и данас представља јавни простор изнимне амбијенталне вриједности, на којем се његује оно што називамо меморија мјеста. Данас, када говоримо с респектабилне временске дистанце о дјелу Поспишила, схваћамо његов поступак критичког промишљања традиционалног облика и начина градње, који су служили као темељ прилагођавања сувременом контексту, притом налазећи повезницу са еуропском модерном.“
Јосип Поспишил један је од оних који су оставили неизбрисив траг не само на градитељско наслијеђе него и у културној повијести Сарајева и Босне са очетка двадесетог вијека.
Његов стваралачки врхунац повезан је са Сарајевом у којему окончава свој професионални и животни вијек остављајући иза себе чудесно богат опус.
Иако је у својем архитектонском изричају био представник сецесије која је тих година владајући стил у Еуропи он је већ у првом сусрету са Босном исказао снажан интерес за њено градитељско наслијеђе. Заједно са архитектом Јосипом Ванцашем, један је од главних поборника „Босанског слога“ који је свој сувремени архитектонски израз настојао пронаћи трагајући за аутохтоним и оригиналним рјешењима традиционалне градитељске баштине Босне и Херцеговине. У том стилу настала су и његова бригаархитектонска остварења као што су зграде Мусафија палата, Соломон палата те зграда љекарне Радник као и недавно обновљени Музички павиљон у Сарајеву.
Мало је, међутим, познато да је објект сарајевског Себиља, једаног од најзначајнијих симбола града Сарајева, пројектовао управо Јосип Поспишил.
Иако су предмет ових цртежа градови Јајце, Травник, Високо и Кисељак највећи број радова се ипак односи на Сарајево којему је Јосип Поспишил посветио највише времена и простора. Његова брига за очување особности старе сарајевске Башчаршије од непроцјењивог је значаја за културу. 
Ови, без сумње, ликовно цртежи имају не само културно умјетничку него и изнимну документарну вриједност. Стога није случајно да се овај архитект, који је у Сарајеву провео тек десетак година, уз Мула Мустафу Башескију убраја у најзначајније кроничаре који се, за разлику од Башескије, служио цртежом, истакнуто је из Завода за заштиту споменика.
За музички угођај данас су биле задужене Емина Џановић, чланица Симфонијског оркестра Мостар, на виолини и Нејла Комар на виолончелу.
Иначе, изложбу ће заинтересирани посјетиоци на шетници испред зграде Министарства моћи погледати до 18. аугуста 2023. године.
