Предавање „Улога археологије у Заводу за заштиту споменика“ пружило је свеобухватан увид у важност археологије као научне дисциплине те њену изражену мултидисциплинарност. Археологија је кроз излагање представљена као наука која у сарадњи са бројним другим дисциплинама доприноси разумијевању и очувању културно-хисторијског наслијеђа. Све то био је увод у овогодишње „Дане европског наслијеђа 2026“ који ове године имају тему Херитаге ат Риск: Ревиве, Ресист, Реимагине.

Наглашено је како археологија управо кроз свој рад активно судјелује у процесима обнове, заштите и реинтерпретације културног наслијеђа.

Посебан акценат стављен је на богатство археолошких локалитета на простору Босне и Херцеговине, од палеолита до османског периода, чиме је истакнута слојевитост и континуитет културног развоја ових простора.

Представљени су најзначајнији истраживачи, међу којима је нарочито истакнуто дјеловање првог школованог босанскохерцеговачког археолога, Вејсила Ћурчића, чији је рад дао значајан допринос развоју археологије у Босни и Херцеговини.

Предавање је обухватило и кратак осврт на дјеловање Завода за заштиту споменика, као и приказ методологије археолошких истраживања. Посебно је наглашена важност археологије у раду Завода за заштиту споменика Федералног министарства културе и спорта, са циљем систематске заштите, истраживања и очувања културно- хисторијског наслијеђа.

Закључно, истакнута је важност археолога као оних који први идентификују пријетње културно- хисторијском наслијеђу, у сегменту урбанизације, инфраструктурних захвата, климатских промјена.

Предавање је одржала Мартина Маринчић, магистрица археологије и хисторије умјетности, запосленица Федералног министарства културе и спорта.