У суботу, 30. аугуста 2025. године одржана је свечана академија у част великану хрватског глумишта, Иви Грегуревићу. У самом програму наступило је око 50 чланова симфонијског оркестра Хрватског народног казалишта Осијек, а кроз причу о животу и д‌јелу Иве Грегуревића присутне је водио глумачки пар, Сандра Лончарић и Душко Модринић.

На церемонији су додијељене три награде за велики допринос у стварању филмске и позоришне умјетности, а овогодишњи лауреати су глумци Горан Вишњић и Игор Гало те позоришни редитељ Дражен Ференчина

Током програма ријечима о Иви Грегуревићу обратили су се су предсједник Организационог одбора Фестивала Иљо Бенковић, посебни изасланик Владе Републике Хрватске, државни секретар Средишњег државног уреда за Хрвате изван Републике Хрватске, Звонко Милас те министрица Сања Влаисављевић. Ову највећу културну манифестацију у Посавини званично је отворила заступница у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Даријана Филиповић.

Министрица Влаисављевић поздравила је званице најављујући писмо у неповрат Иви Грегуревићу које преносимо у цијелости:

Драги узваници,

30 година послије! Нећу вас вечерас поздравити говором о Иви него ћемо заједно послати једно писмо у неповрат. Кому? Оному који нас тридесет година окупља. Посљедњих шест је препустио нама самима да провјери колико смо спремни да га слиједимо. Типично Ивино, морао је напустити нас да би нас искушао.

Драги Иво,

Ево нас послије три десетљећа у твојој Посавини, а твој Иљо као и прве године има трему. Ове године можда и више јер је округла. Није било лако у тешким временима одржати овај фестивал, ову славу глуми и теби и нама и узвишеној умјетности.

Ти би рекао да „Глума није занимање, то је начин живота.“ И баш тако. Глума није била твој позив као што и овај Фестивал није тек један Иљин пројект него живот хрватског филма који си оставио као неписани императив свима око себе. Искрено, број оних који славе твој начин живота је све већи. Младих је све више. Није ли то највећа захвала и похвала учитељу?

Ево нас данас, спојени око једног мјеста баш као што би нам ти и говорио када си далеке ‘95 покретао овај фестивал „Умјетност мора бити мост који спаја људе!“ И види нас данас! Одсвакуд овд‌је и не само сада него и када се спусти застор одлазимо спојени новим идејама до идућег Фестивала јер „Живот је прекратак да бисмо га живјели површно.“ Ево, не живимо твој филм површно, не пропуштамо пригоду да осјетимо љепоту тренутка, да истински волимо, учимо и растемо – јер како би ти рекао, само када живимо искрено и дубоко, наш живот, иако кратак, добије смисао и оставља траг.

И на крају, шаљемо ти поздрав у неповрат знајући да до ситног детаља знаш што и како смо припремили за ових округлих 30. Нећемо стати, а твој Иљо сваке године млађи духом зна да мора досегнути ваш заједнички сан. Слиједит ћемо га!

Пост сцриптум:

Не замјери ако видиш да смо мало претјерали с ријечима, знамо да то не волиш, али ти си крив! Оставио си нам толико тога за урадити да не може краће. У потпису: сви који смо вечерас овд‌је због тебе!