Прелиминарна отворена листа нематеријалног културног наслијеђа Федерације Босне и Херцеговине 2022-2025. коју води Федерално министарство културе и спорта

УНЕСЦО је 2003. године усвојио Конвенција о очувању нематеријалне културне баштине, са циљем заштите, очувања и промоције нематеријалне културне баштине широм свијета. Конвенција је ступила на снагу 2006. године и представља кључни међународни инструмент за заштиту живог наслијеђа које заједнице, групе и појединци препознају као дио свог културног идентитета.

У складу са принципима Конвенције из 2003. године, Федерално министарство културе и спорта води Прелиминарну листу нематеријалног наслијеђа Федерације Босне и Херцеговине.

У периоду од 2022. до 2025. године, на Листу су уписани сљедећи елементи:

1. Пјевање уз пратњу шаргије/тамбуре и виолине, уписано на Листу 3. 11. 2023. године,
2. Травничка кајганијада, уписана на Листу 9. 12. 2024.године,
3. Прољетни уранак-Зеничка чимбуријада,  уписана на Листу 9. 12. 2024. године,
4. Крајишка масница, уписана на Листу 28. 11. 2025. године,
5. Хатма-дова на Карићима, уписана на Листу 3. 2. 2026. године и
6. Босански ћилим, уписан на листу 19. 2. 2026. године.

У процесу прибављања мишљења од ресорних кантоналних министарстава културе је елемент:

• Билска миса.

У процесу пријаве и допуне документације за упис на Прелиминарну листу је елемент:

• Сватовац – изворни напјев Хрвата травничкога краја.

УНЕСЦО-ва Репрезентативна листа нематеријалне културне баштине човјечанства

НаУНЕСЦО-ву Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства уписани су:

• Коњичко дрворезбарство (2017. године),
• Обичај такмичења у кошењу траве на Купресу (2020. године) и
• Севдалинка, традиционална градска народна пјесма (2024. године).

Материјална баштина у БиХ – УНЕСЦО-ва свјетска баштина

Босна и Херцеговина посједује значајну материјалну баштину на УНЕСЦО-вој листи свјетске баштине која укључује три културна добра и једну природну знаменитост. Кључне тачке су: Стари мост у Мостару, Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, средњовјековне некрополе стећака и пећина Вјетреница које представљају спој хисторијске архитектуре и природних феномена.

УНЕСЦО-ова материјална баштина у БиХ:

• Стари мост у Мостару (уписан 2005.): симбол града, ремек-дјело османске архитектуре из 16. вијека који је обновљен након рушења;
• Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду (уписан 2007.): монументална ћуприја на Дрини, дјело знаменитог архитекте мимара Синана из 1577. године;
• Стећци-средњовјековни надгробни споменици (уписани 2016.): заједничка номинација са сусједним земљама, обухвата некрополе попут Радимље, Калуфа, Дугог Поља и друге некрополе диљем Босне и Херцеговине;
• Пећина Вјетреница (уписана 2024.): природни феномен и најпознатија шпиља у БиХ, богата подземним језерима и биодиверзитетом;
• Строги природни резерват Прашума Јањ у оквиру серијског међудржавног добра Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе (уписан 2021.);

Ова мјеста представљају кључне туристичке и културне атракције које свједоче о богатој хисторији и природним разноликостима Босне и Херцеговине.

Поред наведених локалитета, на Тентативној листи Босне и Херцеговине налази се још девет добара. Тентативна или привремена листа (листа потенцијалних добара) представља инвентар добара која се налазе на територији државе, а које држава сматра погодним за упис на Листу свјетске баштине УНЕСЦО-а. Државе-чланице у своје Тентативне листе укључују она добра која сматрају културном и/или природном баштином од изузетне универзалне вриједности и која намјеравају да номинују током наредних година. Номинације за Листу свјетске баштине не разматрају се уколико се номиновано добро већ не налази на Тентативној листи државе.

На Тентативној листи Босне и Херцеговине тренутно се налазе сљедећа добра:

• Сарајево – јединствени симбол универзалне мултикултуралности – трајно отворени град (1997.) (Н.И.1999.),
• Природно градитељска цјелина Јајца (2006.),
• Хисторијско урбано подручје Почитељ (2007.),
• Природно и урбано подручје Благај (2007.),
• Природно и хисторијско подручје Блидиње (2007.),
• Природно и хисторијско подручје Столац (2007.),
• Прашума Перућица (2017.),
• Јеврејско гробље у Сарајеву (2018.),
• Мартинбродски слапови Националног парка Уна (2019.).

Програм „Памћење свијета“

УНЕСЦО је 1992. године покренуо програм „Памћење свијета“ (Меморy оф тхе Wорлд Программе), позивајући на очување вриједних архивских фондова и библиотечких збирки широм свијета и обезбјеђење њихове широке дистрибуције. Подстицај је настао из растуће свијести о веома лошем стању очувања и приступа документарној баштини у различитим дијеловима свијета. Ратови и друштвени преокрети, као и озбиљан недостатак ресурса, погоршали су проблеме који су постојали вјековима. Значајне збирке широм свијета претрпјеле су различите судбине због пљачки и растурања, илегалне трговине, уништења, неадекватног смјештаја и финансирања.

Регистар „Памћење свијета“ (Меморy оф тхе Wорлд Регистер) успостављен је 1997. године у циљу очувања документарне баштине од свјетског значаја и универзалне вриједности.

Одлуком генералне директорице УНЕСЦО-а, а на препоруку Међународне савјетодавне комисије, у Регистар „Памћење свијета“ 2017. године су уписана два добра из Босне и Херцеговине:

• Сарајевска хагада и
• Рукописна збирка Гази Хусрев-бегове библиотеке.