Одлуком о превентивном археолошком истраживању и заштити археолошких локалитета на траси аутопута коридор Вц („Сл. новине Ф БиХ“ 18/10), а у складу са чланом 54. Закона о заштити и кориштењу културно-историјског и природног наслијеђа БиХ („Сл. лист СР БиХ“ 20/85), Дирекција за аутоцесте Федерације БиХ је дужна ангажовати Завод за заштиту споменика, федералну управну организацију у саставу Федералног министарства културе и спорта која је надлежна стручна институција за извођење превентивних археолошких истраживања и заштиту археолошких локалитета на траси коридора Вц.
ЈП Аутоцесте ФБиХ су у обавези да доставе извод из техничке документације на основу које Завод ради стручно мишљење за предвиђену трасу, дионицу или поддионицу у којем се наводе до сада познати локалитети, евидентирани и заштићени локалитети као и национални споменици на предметној траси.
Завод за заштиту споменика у саставу Федералног министарства културе и спорта, према поменутој Одлуци у обавези је да:
Организује и координира извођење превентивних археолошких истраживања
Организује и координира активности у циљу трајне заштите угрожених регистрованих и новооткривених археолошких локалитета и споменика културе
Даје сагласности и одобрења, те осигурава стручни надзор над извођењем археолошких истраживања.
По проведеним активностима на превентивној и, према потреби, заштитној археологији, урађен Елаборат о проведеним археолошким истраживањима доставља ЈП Аутоцесте ФБиХ која наставља даље активности на реализацији пројекта. Приликом извођења радова на осјетљивим дијеловима трасе захтјева се и археолошко праћење самог извођења радова на траси Коридора Вц.
Превентивна археолошка истраживања на коридору Вц су почела 2011. године након склапања Уговора ФЕДА-150-Е66-10 од 17. 12. 2010. године између Дирекције за аутоцесте ФБиХ и Завода за заштиту споменика. Фондација ОдРаз је пружала подршку у реализацији превентивног археолошког истраживања на коридору Вц до 2016. године.
Након престанка важења Уговора са Фондацијом ОдРаз, Федерално министарство културе и спорта у чијем се саставу налази Завод за заштиту споменика закључују са ЈП Аутоцесте ФБиХ Оквирни споразум о превентивном археолошком истраживању и заштити археолошких локалитета и споменика културе на траси аутопута коридор Вц бр. 06-14-3-1554/17 од 28. 03. 2017. године. На захтјев ЈП Аутоцесте ФБиХ закључује се нови Оквирни споразум о превентивном археолошком истраживању и заштити археолошких локалитета на траси аутопута коридор Вц, аутоцеста које се не налазе на траси коридора Вц и брзих цеста (бр. 01-14-10-5006/20 од 24.09.2020. године) којим се проширује обим посла ван коридора Вц за трасе које су у надлежности ЈП Аутоцеста Ф БиХ.
Према Оквирном споразуму ЈП аутоцесте Ф БиХ достављају планиране дионица и редослијед извођења истраживања. Рокови нису утврђени и дефинира се према потребној динамици радова на самој траси коридора.
Предметна дионица трасе Коридора Вц утврђена је 2018. године након избора оптималне трасе аутоцесте на подручју Мостара југ – Буна за које су проведене четири мултикритеријалне анализе са неколико предложених траса. На основу Одлуке Владе Федерације БиХ о утврђивању јавног интереса за дионицу Мостар југ – Буна, поддионица Мостар југ – Тунел Квањ, која је објављена у Службеним новинама ФБиХ 2018. године, ЈП Аутоцесте ФБиХ су започеле процес експропријације за усвојену трасу а тиме су почеле и оперативно-техничке активности везане за предметну трасу.
Завод за заштиту споменика се укључује у активности након достављања извода из техничке документације те својим стручним мишљењем из шестог мјесеца 2020. године даје потребне захтјеве, препоруке и смјернице за наступање на поменутој дионици. У 10. мјесецу 2022. године почињу превентивна археолошка истраживања којим је извршен преглед (рекогносцирања) терена, археолошка проспекција и прелиминарни радови који претходе заштитним археолошким истраживањима пробним сондама и геофизичким методама. Достављени Елаборат о превентивном археолошком истраживању, у својим закључцима, налаже заштитна истраживања за тумуле угрожене изградњом као и измијештање три стећка за које је утврђено да се већ налазе на секундарној локацији са видљивим оштећењима. У 11. мјесецу 2024. године започета су заштитна археолошка истраживања на поддионици Мостар југ – Тунел Квањ, дионица Мостар југ – Буна на Коридору Вц. Том приликом извршена су истраживања на 20 тумула, 10 директно угрожених трасом и 10 који су потенцијално угрожени грађевинским радовима. Елаборатом је обухваћено и дислоцирање предметних стећака на терцијарну локацију. У консултацијама са мјесном заједницом и овим Заводом изабрана је локација на к.ч. 1606/1 КО Мало Поље, на парцелу која није у приватном власништву, 760 метара југоисточно од секундарне позиције, повише пута, на простору исте мјесне заједнице и дугорочно су осигурани од физичке девастације. С обзиром да су сазнања о секундарној локацији добивене усменом предајом, извршена су сондирање локалитета након измијештања те је потврђено да је испод стећака археолошки стерилан материјал.
Дислоцирање је извршено под надзором стручних лица, а оштећења која се помињу настала су приликом дислоцирања на секундарну позицију и евидентирана су у Елаборату о превентивним истражним радовима из 2022. године.
Потврде претходних навода могу наћи и на платформи хттпс://стецакмап.инфо/ коју је формирала Фондација “Мак Диздар”, која од марта 2019. године проводи пројекат “У камену уклесано”, чији циљ јесте заштита, очување и промоција стећака у Босни и Херцеговини.
Назив локалитета: Орах И
ГПС координате: 43.2447089,17.864538
Извори и литература:
Број стећака: 3
Опис околине: Стећци се налазе поред тока ријеке Буне, у насељеном мјесту Орах. Ови стећци су, по наводима локалног становништва, премјештени уз пут на једно мјесто због градње кућа и викендица. Наводе такођер да их је вјеројатно било и више.
Опис и број украса: Мач, спирала,
Генерално стање: Јако лоше. С обзиром на то да су стећци премјештени видљива су оштећења која су вјероватно настала самим премјештањем. Уз стећке је такођер поредан бетонски материјал за градњу.
* хттпс://стецакмап.инфо/некропола/орах-и/
Како се види из горе наведеног, и сензационално удружење које је пласирало полуинформацију са тенденциозним садржајем могло је до неких информација и само доћи.
Што се тиче даљег третмана дислоцираних стећака, то ће бити предмет накнадних радњи када за то буду осигурана средства. С обзиром да је некропола давно већ трајно изгубљена, приоритет ових активности био је сачувати и осигурати преостале стећке од уништења. Сљедећа фаза треба бити уређење локалитета, презентација и промоција како доликује вриједном добру културно-историјског наслијеђа.
