Представник Завода за заштиту споменика госп. Роберт Стергар је у петак, 1.12.2023. године, учествовао у панел дискусији на тему Законски оквир и усклађеност с међународним конвенцијама на којем су учествовали и гђа. Јасна Милешевић, госп. Борис Трапара, гђа. Оливера Вучковић и госп. Константин Димитровски, директори завода за заштиту споменика из регије.
Госп. Стергар је истакао да је законска основа дјеловања Завода из 1985. године те да је неопходно да се иста усклади с постојећим уређењем државе те да се дефинише однос с различитим институцијама које у некој од својих дјелатности или активности имају заштиту баштине. Након изношења стања у законској регулативи, капацитету Завода и заштити добара баштине уопште, закључило се да је осим регулације свих тих аспеката потребно реорганизовати систем заштите да би био ефикаснији у очувању добара баштине.
На крају панела закључено је да све институције које се баве баштином имају сличне проблеме у смислу поштовања закона, односа и бриге о баштини. Посебно је наглашена потреба побољшања комуникације и сарадње између институција како би се унаприједило очување баштине што је нагласила и предсједница Асоцијације за интеркултурне активности и спашавање наслијеђа у БиХ гђа. Мевлида Сердаревић. Један од закључака је да се побољша односно повећа број активности на едукацији дјеце и омладине. Осим наведеног, одржана су још два панела: Улога цивилног друштва у заштити и промоцији културно – историјског наслијеђа и Културно наслијеђе и туризам – примјери добре праксе. 
Након панела и дискусије, додијељено је посебно признање за рад и допринос очувању културно-историјске баштине проф. др. Сабири Хусеџиновић. Признање се, како су навели потписници – директори завода из Београда, Сарајева и Скопља, додјељује за племениту посвећеност образовању ученика и студената у области историје архитектуре, преданост научно-истраживачком раду и бескомпромисно очување и његовање универзалних вриједности културно-историјског наслијеђа. Проф.др. Сабира Хусеџиновић дипломирала је на Архитекторнско-урбанистичком факултету у Сарајеву, магистрирала на Архитектонском факултету у Београду и докторирала на Архитектонском факултету у Загребу. Одмах по завршетку студија почела је радити у Заводу за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа БиХ а потом наставила у Регионалном заводу у Бања Луци. Била је доцент на Архитектонском факултету у Сарајеву и стручни савјетник за културно-историјско наслијеђе у Федералном министарству културе и спорта. Написала је књиге „Документи опстанка“ и „Градитељство Босне и Херцеговине кроз стољећа“. Признање је у име мајке, која више није међу живима, примила гђа Емина Хусеџиновић – Ибрахимовић.