Ганга је сеоски полифони музичко-поетски облик који припада старом, вишевјековном тонском систему пентатоници. Настала је око 1900. године у посебним друштвеним и просторним условима стварања усменог културног наслијеђа и гдје је усмена књижевност све донедавно била главни облик духовног стваралаштва. У специфичним подврстама, које се разликују од мјеста до мјеста, појављује се на широком подручју динарског крша и то у сеоским срединама гдје је сточарство било једна од најважнијих грана пољопривреде. Са некадашњим семиномадским начином живота сточара ганга мигрирала је и обухватала подручја која су била уцртана у сточарским рутама.

Пјевана у десетерцу, ганга је забиљежила сваку појаву и свако збивање у друштву свједочећи како о недаћама тако и о лијепим догађајима, почесто изнесеним с дозом хумора. О поријеклу њеног назива постоји више теорија и научних објашњења.

Ганга је заправо двопјев при чему један пјевач започиње и пјева, док га један, два или више гангаша прате. Гангу једнако изводе мушкарци, као и жене.